Tatjana cao,Evo jednog masinca koji ce reci da je AutoCAD super program, doduse, nije sporno, Catia je super, super, super program, ali. Svaka roba ima svog kupca. Sta mislis zasto svi ljudi koji vole luksuzna kola ne voze Rolls Roycea ili Maybacha? Konkretno, zamisli da zivis u zemlji Srbiji (verujem da su slicni uslovi i u okruzenju) i da planiras da organizujes projektni biro.

1. Program Za Staticki Proracun Konstrukcija

Zelis da zaposlis po jednog do dvoje ljudi iz gradjevinske, elektro, arhitektonske i masinske struke. Dodajmo tom sarolikom drustvu i nekog pejzaznog arhitektu. Pretpostavljam da mozes da pretpostavis kakve poslove bi radila takva firmica. Zelis da svi ti ljudi na svojim stolovima imaju racunare sa LEGALNIM softverom. E, sada ozbiljno pitanje.

Koji softver bi kupila za takvo okruzenje?Pozdrav,Sale. Tatjana cao,Cena AutoCAD-a 2007 je oko 4000$, no to nije toliko bitno.

Kada se kupuje softver, veruj mi, oni koji daju novac jako, jako, jako su skrti i ne voli da daju ni jedan jedini $ vise nego sto moraju. Uzgred, poznajem dosta likova koji nisu ni malo naivni i nisu se odlucili za AutoCAD jer ne znaju za drugi program, cak naprotiv. Ja nisam diler i nije mi bitno sta ko kupuje, ja drzim kurseve za ono sto ljudi kupe. Ipak, jako dobro kapiram zasto ljudi kupuju AutoCAD, jer i ja, da pravim firmu profila koji sam ti naveo, postipio bih isto ili slicno. E sada, ako te zanima mogu da ti objasnim zasto je to tako, a ako te to ne zanima (sto me uopste ne bi cudilo) nikom nista, razmenili smo misljenja.Pozdrav,Sale. : Pozdrav!Evo zanima me koje programe znate, koje koristite i kako vam se cine.Znam za Radimpexov Tower.Vase iskustva s programina?Ciao Tatjana,Tower je verovatno najzanimljiviji program te vrste za nase trziste. Verzija 5 je mnoogo bolja od prethodnih ali je jos uvek zgodnija za objekte visokogradnje nego za neke druge (mada se, naravno, vecina toga moze modelovati).

Tower nije nikako vezan za AutoCAD nego moze da izveze izracunatu armaturu u Armcad (program za crtanje detalja armature od iste firme, Radimpex) koji je doduse, vezan za AutoCAD. Ima module za proracun betona, celika i drveta po raznim propisima (izmedju ostalih naravno i JUS).Jako su zanimljivi programi firme CSI: SAP2000, ETABS, SAFE. SAP je program opste namene (mada sad ima specijalan modul za mostove), ETABS je specializovan za zgrade tj objekte visokogradnje a SAFE je, prakticno, dodatak za ETABS koji radi proracun i dimenzionisanje ploca. Idi na njihov site pa pogledaj. Mozes traziti da skines demoe.Mnogo ljudi koristi i STAAD. Program opste namene koji ima jako mnogo opcija. Nisam nikad radio u njemu i ne svidja mi se previse ali to je stvar ukusa.AxisVM je solidan program koji je povezan za ArchiCAD, mada nisam siguran kako ta veza funkcionise u praksi.

Malo sam ga koristio jer ima lep izlaz za povrsinske elemente.Ima jos jako puno tih programa, recimo RoboBAT.Ako ces se baviti visokogradnjom u srbiji, mislim da ti je Tower najzgodniji (a i najjeftiniji i to ubedljivo). Ako ces se baviti ozbiljnijim analizama konstrukacija (dinamicke, nelinearne analize.) recimo u naucne svrhe (posto, nazalost, ne verujem da ces se time baviti u komercijalne svrhe) onda ti je SAP2000 odlican.U svakom slucaju preporucujem da nabavis neki SAP2000 i da na njemu malo radis (ako tek pocinjes) jer ima interface i logiku rada koja je najprirodnija za structural analiticara, tj mozes puno nauciti o osnovnim principima rada svih tih programa.Pozdrav,Milos. Koristim ProE, za namestaj, arhitekturu i slicno - Najlakse je kad nesto mozes da izdizajniras pa jos odmah mozes da vidis kad bacis na CNCGradjevina - Cesto se srecem sa nevernim tomama iz te oblasti - i nikako da shvate da je ProE jedno jako simpa resenje za to sto njima treba - Vecinom nisu ni culi za tako nesto, vec koriste neke male i jeftine softvercice. Kao sto rekoh - sa uspehom koristim ProE u ovim oblastima, i ljudima koji sada sa mnom saradjuju je postao nezamenjiv - Ne samo zbog razmene fajlova, vec i tehnicke dokumentacije, prezentacije (veza sa Mayom) i izmena, jer su u medjuvremenu naucili kako se nesto moze vrlo brzo parametarski izmeniti. Hajde da postavimo stvari ovako - Vi stvarno ne verujete da ProE radi analize - CAE, FEM i sve ostalo?Da li je neko od Vas cuo za Mehaniku?

Evo jedne stare temeAko nekoga ne mrzi - neka pregleda temu od pocetka, a sa druge strane neka pogleda sve teme na forumu 3D Modelovanje - Gomila tema nije prebacena ovde vec se nalaze tamo - a nije im ttamo mesto - Valjda ce moderatori malo da urade svoj posao i prebace teme gde im je mesto. Sa druge strane - vidite kako sam onda razmisljao - ni dan danas nemam drugacije razmisljanje - i vrlo lepo elaboriram svoja objasnjenja. Nadam se da ovo nece prerasti u falme, vec u simpativnu raspravu sa cinjenicama. :Zanima me dal Tower rjesave probleme (detalje) siderenja armature.npr spoja grede i stupa.povijanje sipki iz grede u stup.ili povijanje sipki iz gornje u donju zonu u samoj gredi.mogucnost prikaza armature u 3D-u?Tower moze da proracuna staticke uticaje (po teoriji I i II reda), modalnu analizu (period i svojstvene oblike oscilovanja), seizmicki proracun (multimodalni ili ekvivalentno-staticki), nelinearan proracun (nelinearni stapasti elementi), proracun stabilnosti konstrukcije po teoriji II reda, odredjivanje uticaja od proizvoljnog pokretnog opterecenja. Sto se tice dimenzionisanja, moze da dimenzionise beton (ploce/zidove i grede/stubove), i vrsi proveru stabilnosti celicnih i drvenih nosaca (takozvano 'dimenzionisanje' celika i drveta).Podrzan je veliki broj propisa, recimo za beton - Eurocode, YUS, DIN (Nemacki), SIA (Svajcarski), SNIP (Ruski), BS (Britanski), ACI (Americki), MSZ (Madjarski), BN (Bugarski) propisi.Dimenzionisanje betona u Tower-u obuhvata:1.

Automatsko generisanje sheme kombinovanja opterecenja. Sema kombinovanja je u potpunosti u skladu sa izabranim propisom.2. Proracun potrebne armature.3.

Usvajanje armature u plocama4. Usvajanje armature u gredama i stubovima - zadavanjem karakteristicnih rasporeda armature u okviru poprecnog preseka.5. Proracun prslina i ugiba6. Kreiranje grafickih i tekstualnih izvestaja za sve gore navedeno.Odgovor na konkretno pitanje je - u Tower-u ce se dobiti prikaz usvojene armature sematski po celoj gredi i detaljno u svakom preseku (ili u ploci, u svakoj tacki jedne ili druge zone). Oblikovanje armature (povijanje, sidrenje, prekidanje, ankerovanje) nije delokrug Towera vec drugog programa specijalizovanog za detalje armiranja - ArmCAD. Usvojena armatura u Tower-u se moze izvesti u ArmCAD i u ArmCAD-u ce se zatim dobiti pravi crtez armature i dalje - specifikacija i rekapitulacija armature.Ovo vazi i za obicnu armaturu i za mrezastu armaturu.Sto se tice 3D crteza detalja armiranja - pri eksportu usvojene armature uz Tower-a (verzija 5.5) u ArmCAD 2005 postoji opcija da se izabere izmedju 2D crteza (koji je uobicajen kada se rade detalji armiranja) i 3D crteza (koji moze da pomogne u sagledavanju komplikovanih detalja).

: Novi Olimpijski objekti u KINI su radjeni u Catiji - Da li Vam to nesto govori - I u Vasoj struci dolazi do izrazaja brzina, kvalitet i cena - A ProE kao i Catija su bez premca u svim tim stvarima - Pa ne bi te firme dobile posao da nisu bile BOLJE - ili neko misli da taj Vas TOWER moze da se takmici sa ProE-om ili Catijom?Naravno da Tower i Catia ne mogu da se takmice. I ne treba da se takmice. Neko ko projektuje stadione, dvorane, zgrade televizija od 550 miliona dolara i vise (kao sto je to slucaj u Kini) ili neko ko projekuje most raspona 2000 metara, odnosno neko ko radi projekte cija je izrada 'teska' stotinama ili milionima dolara/evra sigurno nece imati dilemu - uzece softver koji moze da ispuni sve zahteve. Naravno, za to ce i da plati. Pa ce da plati i za veoma ozbiljnu obuku svojih inzenjera da bi mogli kvalitetno da rade na takvom softveru.Takodje, zbog ozbiljnosti posla, sigurno ce se koristiti i alternativni softver (ili vise njih) iste namene - radi kontrole glavnog softvera.Takodje, zbog specificnosti softvera, ni hardver ne moze biti bilo kakav.Da li znate koliko Catia kosta?

Koliko treba naplatiti projektovanje jedne petospratne zgrade koriscenjem takvog softvera da bi se isplatilo?i onda ce se na nekoj emisiji na 'Discovery Channel'-u ili 'National Geographic'-u pojaviti na 30-tak sekundi prikaz monitora na kome je renderovani prikaz konstrukcije i tu ce se izneti podatak da je ovo 'radjeno' u tom i tom programu jer je model imao 5 miliona jednacina (stepeni slobode) i da je to mogao da uradi samo taj i taj programski paket.Daleko od toga da je glavni adut Tower-a njegova cena. Naravno da nije - cak se moze reci da cena Tower-a od 2800 e na ovom trzistu nije mala. (na trzistu na kojem jos uvek preovladjuje uverenje da je cena svakog softvera 150 dinara po CD-u a 250 dinara po DVD-u). :Ne zelim da podcenjujem, ali klase postoje - U kojoj klasi je taj Tower - Iskren da budem nikad cuo za njega - Gde biste vi stavili njega u odnosu na ostale programe - i koji su to programi koji su po Vama konkuretni u toj oblasti (mozete uzeti u obzir i ProE ili Catiju, ali ne morate)Glavna prednost je u tome sto je program lak za ucenje i upotrebu, sto je pravljen za inzenjere a ne za naucnike, sto ima interfejs na 11 jezika, sto radi sa desetak standarda i propisa. Sve to omogucava dobru poziciju programa Tower na ovom trzistu u kategoriji profesionalnog softvera za projektovanje u kojima su jos i SAP2000, STAAD, Robot, AxisVM i slicni.A to sto niste culi za program Tower nije nista cudno - ovo je specijalizovani program za projektovanje konstrukcija. Inace, Radimpex-ov Tower je najzastupljeniji softver te namene u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH. Takodje, u svakom trenutku u protekle 3-4 godine, najmanje dvadeset diplomaca GF u Beogradu, Novom Sadu, Ljubljani i Zagrebu koristi program Tower u izradi svojih diplomskih radova.Pozdrav.Clan tima autora programa Tower i ArmCAD.

Program Za Staticki Proracun Konstrukcija

Osnovne verzije ProE-a i Catije kostaju ne vise od 5-6.000 Eu ili $ - zavisi od prodavca - Ako neko radi na mostu na beskoj, ne vidim sto ne bi uzeo bilo koji od ta dva - Sigurno ce se naci nekoliko hiljada za kupovinu bilo kojeg od ta dva.Znaci razlog 'cena' je malo klimav u odnosu na razlike izmedju blizu tri i blizu 6 hiljada. Jeste duplo vise - ali sta se dobija.Hardver - Pa ja mogu da se kladim da ce na konfiguraciji na kojoj ce da radi Tower moci da radi i ProE.Ne otplacuje se softver jednim poslom - ali satnica u radu sa takvim softverom moze biti i veca je - promasena poenta komentarom. Koliko treba naplatiti projektovanje jedne petospratne zgrade koriscenjem takvog softvera da bi se isplatilo Pa ne otplacuje se investicija pokretanja firme jednim poslom - definitivno ne.Drago mi je da sam sada cuo za Tower i naucio nesto novo, ali to i dalje ne menja moje misljenje o gradaciji, kvalitetu i slicno - Tower se samo uklopilo u 'gomilu' (nazalost mora se tako reci) low budget softvera koji traze svoje mesto pod suncem. Iskren da budem sad kad sam cuo, drago mi je i ako mogu gledacu nekako da pomognem.

Ima vremena - Imam sada svojih obaveza preko glave, tako da cim bude prilike za nekih mesec ili vise cu se vratiti na ovu temu i kontaktirati gospodina iz Tower tima.PS I dalje ne vidim razlog za 'onakvo ponasanje' koleginice iz hrvatske, i nadam se da ce se 'odljutiti' - Nadam se da cemo nastaviti normalno da komuniciramo. Na kraju krajeva sticajem okolnosti je dobila odgovor od nekog iz Tower tima o vrednostima ProE-a i Catije - Valjda to ima neku vrednost. Hteo sam da angazujem kolegu iz hrvatske koji radi slicne psolove kao ja, a dama mu je arhitektica, da napise nesto povodom koelginicinog posta, jer bez obzira sto se ja ne bavim konkretno gradjevinom imam saznanja jer to rade kolege. Nadam se da nije mislila to sto je napisala i da ce nastaviti sa doprinosom forumu.

Koliko ja znam o tome (a ne znam bas preterano mnogo) programi koje ste spomenuli nisu programi bas specijalizovani za projektovanje konstrukcija u gradjevinarstvu - vise su okrenuti masinstvu i 3D konacnim elementima. Znaci, programi nisu u istoj kategoriji. Modeliranje jedne zgrade u Toweru, proracun, dimenzionisanje i kreiranje projektne dokumentacije je neuporedivo brze i lakse nego koriscenjem pomenutih programa. Isto vazi i za halu, most, antenski stub i slicne konstrukcije visokogradnje.

Uz to, dobijate dimenzionisanje u skladu sa lokalnim propisima, interfejs rezultate i projektnu dokumentaciju na svom jeziku. Uh koliko se tema rasplamsala dok sam se sjetio da odgovorim.Ali vec vidim da je receno sve prije mene.Mene je konkreteno zainteresovao naslov, pa sam zato i bio radoznao da nesto naucim.Pogledao sam sajt i mogu reci da me je odusevilo koliko je software pravo inzenjerski nastrojen.Valjda je cilj nekog software-a da se neki problem rijesi sa sto manje klikova misem?Bas me interesuje koliko bi to bilo jednostavno uraditi u ProE ili Catia, konkretno onaj primjer gore koji je Tatjana dala?Jos plus sve prilagodjeno normativima. Ajde malo ja da ozivim ovu temu polako palu u zaborav.Definitivno tower za domacu upotrebu, sto zbog domacih propisa(valja napomenuti da robot milenium ima hrvatske propise za dimenzionisanje) sto zbog intuitivnih komandi i tekstualnog izvestaja na srpskom. Ali treba biti jako obazriv sa tumacenjem rezultata i stalno ih kontrolisati.Masa studenata gradjevinskog fakulteta u Beogradu koristi tower za izradu diplomskog, ali im na katedri za beton, traze da seizmicki proracun sprovedu u etabs-u ili tabs-u, koji zna prilicno da se razlikuje od rezultata u tower-u.Druga stvar, prenosim mishljenja profesora koja sam cuo na predavanjima, sadejstvo ploce i grede, kod ploce oslonjene na grede i stubove nije najbolje uradjeno. Naravno kad se primene svi saveti iz uputstva.Treca stvar, koncentrisana masa na vrhu konzole, vodotoranj, zna da da vrlo cudne rezultate mozdalne analize.KOd nas u firmi koristimo tower, ali, ako budemo dobili da radimo projekat zgrade od 100+ metara, radicemo ga u staad-u. :Masa studenata gradjevinskog fakulteta u Beogradu koristi tower za izradu diplomskog, ali im na katedri za beton, traze da seizmicki proracun sprovedu u etabs-u ili tabs-u, koji zna prilicno da se razlikuje od rezultata u tower-u.Moram da iskomentarisem ovo.Razlog zbog koga se rezultati seizmickog proracuna u etabs-u ili tabs-u 'prilicno razlikuju' od rezultata u Tower-u je u tome sto se proracunski modeli u ovim programima bitno razlikuju - i treba da se razlikuju.

Kljucna stvar koju treba mladi inzenjeri da usvoje je da model za staticku analizu i model za dinamicku (seizmicku) analizu moraju biti dva razlicita modela. :Druga stvar, prenosim mishljenja profesora koja sam cuo na predavanjima, sadejstvo ploce i grede, kod ploce oslonjene na grede i stubove nije najbolje uradjeno. Naravno kad se primene svi saveti iz uputstva.Sadejstvo ploce i grede kao i sadejstva svega sa svacim uradjeno je na identican nacin kako je to uradjeno i u drugim eminentnim programima koji koriste metodu konacnih elemenata. U skladu sa ogranicenjima i mogucnostima metode konacnih elemenata program Tower daje tacne rezultate - tacnost rezultata je na istom nivou kao i kod drugih renomiranih programa (staad, sap2000.) - sto se moze videti kroz verifikacione primere. Vise je verovatno da je profesor zeleo da kaze da postoje neke stvari na koje treba obratiti paznju pri modeliranju i koje su potencijalni izvor velikih gresaka pri modelovanju. :Treca stvar, koncentrisana masa na vrhu konzole, vodotoranj, zna da da vrlo cudne rezultate mozdalne analize.Ovo ce pre biti da je greska u Vasem modelu a ne u dobijenim rezultatima.

Malo bi bilo neverovatno da program ima problema sa konzolom i koncentrisanom masom a radi dobro za neke druge modele. Korisnici programa Tower imaju besplatnu tehnicku podrsku koja obuhvata i odgovaranje na pitanja i nedoumice korisnika. Koliko znam, do sada nam se niko nije javio sa ovakvim problemom i bas me interesuje kako ste ga resili sami i u cemu je bio problem? :Nego citala bas o Robot Milleniumu i integraciju sa Revit Structures.Bit ce opasna svar!Mislim da je krajnje vrijeme da i Tower pocme gledat u tom smijeru i da se pomalo otkaci od Autocada.U Radimpexu se vec mnogo puta razmisljalo o prosirenju postojece infrastrukture za komunikaciju sa nekim drugim softverom.

Da bi se lakse razumela neka vrsta 'inercije' firme prema ovom pitanju navsecu samo najvaznije cinjenice:1) postojanje bitnih razlika izmedju arhitektonskog modela, modela za staticku analizu i modela za dinamicku analizu. (najjednostavniji primer: ploca po obodu oslonjena na zidove - arhitektonski crtez se sastoji od ploce i po obodu ucrtanih zidova sa stvarnom debljinom) - pitanje je kakav je staticki sistem u ovom modelu? Konacni elementi koji se koriste za proracun ploca i zidova nemaju stvarnu debljinu - to znaci da ako plocu modeliramo sa stvarnom geometrijom i po ivicama modeliramo zidove, dobice se povecan raspon ploce u odnosu na projektovan, ako pak sa istom plocom zidove modeliramo u osama 'arhitektonskih' zidova onda ce se raspon popraviti ali ce se dobiti nepostojeci prepust u ploci, itd. Najkorektnije resenje bi bilo ofsetovanje ploce na unutra do osa zidova ali to ne mora uvek da bude jednostavno i izvodljivo). Ovo je samo kap u moru problema i nedoumica cije je pravilno razresenje cak i za iskusne projektante ozbiljan zadatak i kao programer i inzenjer ne bih smeo da se opkladim da ce neki program u svim situacijama odreagovati pravilno. Sa druge strane, prevelika automatika opusti korisnika programa koji ce sve shvatiti zdravo za gotovo i eto velikih problema.2) poboljsanjem grafickog interfejsa programa Tower znacajno je olaksan postupak modeliranja - definisanja konstrukcije. Ovime se vreme provedeno na modelovanju skracuje, time se i udeo modelovanja u celokupnom procesu projektovanja smanjuje a samim time se i smanjuje potreba da se ovaj postupak jos vise skrati.3) svi programi koji mogu da posluze kao izvor informacija za kreiranje modela imaju mogucnost da svoju geometriju predstave u formatu AutoCAD-a, sto omogucava kakav-takav nacin transfera geometrije koji nije nepodnosljiv.4) 'lezernost' arhitektonskih crteza i planova po pit,anju preciznosti geometrije.

Prema nasem dugogodisnjem iskustvu, otprilike 90% crtackih gresaka su prenesene greske, potekle iz arhitektonskih planova - kod kojih 0.1mm nista ne znaci ali tih 0.1mm moze da znaci razliku izmedju recimo, dva povezana ili nepovezana elementa. Mi smo nastojali da pronadjemo 'lek' za ovakve ili slicne probleme ali verujte - neke greske ne mogu biti otklonjene nikako.

Jednostavno, u arhitekturi ne postoji imperativ za apsolutnu tacnost planova i to je uzrok problema.Ovo su bile glavne cinjenice koje nas 'sprecavaju' da poletimo u susret atraktivno zvucecim novim mogucnostima koje se pruzaju. Mi smo pazljivo izmerili troskove i koristi i smatramo da nemamo preveliku potrebu za 'integracijom'. Pogotovu sto ta 'integracija' zahteva prevelike izmene na 'univerzalnom' modelu da bi se dobili realni rezultati.Moje je misljenje da u potenciranju ovakve integracije ima znacajne kolicine softverskog marketinga a mnogo manji je njen inzenjerski doprinos.p.s.a da ne pricam o zamkama projektovanja 'jednim-klikom-misa'. : Tvrdis da ovakve integracije nisu pouzdane i dobre?!Slusam kakve zamke?Ne moze se napraviti 100% pouzdana konverzija arhitektonskog modela u modele za analizu - staticku i dinamicku - i u to sam prilicno siguran.Zid jeste zid, ploca jeste ploca, greda i stub takodje, ali njihova geometrija pa cak i karakteristike ne mogu se jednostavno prepisati.

Postoji mnogo parametara na koje staticar moze i zeli na njih uticati i koje zeli drzati pod kontrolom. Recimo, niko ne zeli torziju u gredama, malo njih zeli krutu vezu izmedju ploce iz zida, mnogo njih zeli da ploca 'nosi' u jednom pravcu a ne u dva pravca.Takodje, proracun i dimenzionisanje jedne tavanice, vecina staticara vise voli da radi u izdvojenom, 2D modelu. Razlog je taj sto se ovime eliminisu efekti neravnomerne deformacije zidova i stubova koji se javljaju u 3D modelu a koji se u realnosti ne javljaju zbog dugotrajnosti procesa izgradnje.Sve su ovo odluke koje moze da donese staticar a ne mogu se ni pretpostaviti u arhitektonskom modelu.

Ponavljam, ne mogu se ni pretpostaviti u arhitektonskom modelu (pa cak ni opisati).E sada, mozda ovo lici na male intervencije koje je potrebno izvrsiti na konvertovanom modelu ali intervencija koja treba da se izvrsi moze da bude mnogo mukotrpnija i podloznija greskama.Zamke. Pa najveca je zamka to sto je sasvim realna mogucnost da ce neko da uradi ucitavanje modela 'po default-u', zatim da taj model proracuna 'po default-u', dimenzionise 'po default-u' smatrajuci da time sto je to dozvoljeno da je 'po default-u' i ispravno. Glavna zamka je nedostatak faze konstruisanja koja se prepusta nekom drugome ko je mozda jos manje iskusan ili uopste i nije strucan.Iz iskustva znam da postoji ne mali broj slucajeva u kojima je doslo do katastrofalnih gresaka samo zbog toga sto je korisnik pomislio da program umesto njega misli o svemu - pa nije ni kontrolisao dobijene rezultate koji su ocigledno ukazivali na neku gresku u modeliranju - jednostavan odgovor je bio - 'program je tako izracunao'.Od ovoga zavise zivoti. Dragi moji gradjevinci,kako Vam je nauka napredna, jos malo pa ce vas zameniti nekakav softver koji ce da radi sve umesto vas. Ako vec nije.Ma zgradu kako god da nasadis, ona ce da stoji, ako je bas naopako ne sagradis. Neki tamo Crnotravac ce da 'izdimenzionise' te Vase betone, celike, cigle i nece mu se srusiti budite uvereni.Pa sta Vi tu onda mudrujete?

Spustite se malo na zemlju.' Sracunati konstrukciju od betona'! Ako ti taj beton ja budem zameshao, mora da ce ti proracun biti tacan.

Ako se svaki uzorak ne nosi na analizu, neverujem da proracuni ista vrede. Nisam gradjevinac, ali ste brate preterali u teoretisanju. Proracuni za celike ( od pravog proizvodjaca) imaju smisla, ali ti vasi betoni i cigle - ne verujem i gotovo!Srecom po Vas postoji jedna nauka koja je nazadnija od Vase: Medicina.Sad izvolite - napadajte!

Samo misljenje jednog sumnjicavog. Pogodite sta sam.PozdravDusan. Ajde prvo da iskoristim priliku da je i milan prisutan i na ovom forumu, pa da iznesem problem(neprijatnost) koju mi je napravio prelazak sa armcad2000 na 2005.

Bilo bi lepo kad bi migracija settingsa izARMCAD 2000 u 2005 bila moguca, meni to nije uspelo. Druga stvar crtez uradjen u 2000 ucitan u 2005, automatski se polozaj kota armature vraca u osnovni polozaj, koji je u armcadu2000 bio rucno promenjen zbog shume armature i citljivosti.Stvari koje sam naveo.1)Bilo bi dobro da se navede ili ukratko opise algoritam po kojem tower odredjuje sta i u kolkoj meri prima seizmiku, ili jos bolje da se dozvoli projektantu da sam definise sta ce primati seizmiku. Tower daje nesto nize periode oscilovanja od realnih, verovatno zato sto gde god je moguce tretira zidove kao slozene i smatra da primaju seizmiku u obapravca sto bas nije uvek realno. (naravno da se podrazumeva da se koriste 2 modala, 1 za seizmiku drugi za vertikalno opterecenje)2)Problem modeliranja veze greda ploca, da ne spominjem imena sada, devojka asistent na GRF u Beogradu radi magistraturu na tu temu sa profesorom iz nemacke i njegov stav je da mi toj problematici poklanjamo manje paznje, ne tretiramo na pravi nacin i kao primer navodi i tower. Jednostavno, napravite najjednostavniju plocu 3x3 polja od po 2m npr, oslonjenu na gredu i stubove.

Izmodelirajte gredu po savetima iz uptstva, uporedite rezultate sa nekim drugim programom i sa rezultatom dobijenim peske.3. Pujevic (ajde da ovo ne uzimam zdravo za gotovo, mozda postoji neki vid konkurencije) strahovito kritikuje teorijske postavke tower-a.Ovo oko koncentrisane mase na visini je reseno sa nekim softverom za FEM analizu koji ima profesor Da ne zalazim detaljnije u pricu.4. Ovo za koriscenje staad-a, tower koristimo za standardne objekte, gde bi uz primenu minimalnog procenta armiranja sve stajalo, ali za neke vanstandardne slucajeve tipa dinamicko opterecenje vetra na anteneske stubove velikih visina ili u slucaju da dobijemo projektovanje gorepomenute zgrade od 100+m ne radimo u tower-u.Ne bi dalje ulazio u polemiku i raspravu, dobronamerno sam Vam izneo moje i mishljenje mojih kolega, razumem b.Milana. Radi u radimpexu i uvek ce da brani svoju kucu. Sa zeljom da tower 6 bude josh boljiShkomi. Nisam najbolje shvatio prvi deo pitanja tako da na njega ne mogu da Vam odgovorim.

Sahovsko polje se primenjuje kada je veliko povremeno opterecenje tipa skladista magacini,za stambene zgrade se to ne radi. Negde u literaturi sam cak i procitao odnos p/g kada se radi sahovsko polje.Ako je p3(4)kn/m2 proverite sta se desava U BAB87 deo 2 imate jako lepo uradjen taj primer. Nema veze sa nacinom proracuna da li cete koristiti sahovsko polje kao opterecenje, vec sa prirodom i intenzitetom opterecenja. Nema veze sa nacinom proracuna da li cete koristiti sahovsko polje kao opterecenje, znaci da, da li cete koristiti sahovsko opterecenje ploce, ne zavisi da li racuneta peske, programom koji koristi MKE, koristeci gotovo tablice ili metodom zamenjujucih okvira.Sahovsko polje se koristi kada je veliko povremeno opterecenje(pg) sahovsko polje shvatite kao uticajne povrsine (pandan uticajnoj liniji za maksimalne uticaje u kontinualnim nosacima). Znaci kad vam je povremeno opterecenje veliko, vece od 4kn/m2 recimo, tada se radi sahovsko opterecenje. Ali u svakom slucaju uradite g+p po celoj ploci i dimenzionisite na anvelopu.

Ne znam sta je to opterecenje 1 i 2verovatno nesto iz uputstvaSahovska polja ste valjda radili i na fakultetu, cela ploca g+p/2, a onda sahovski +-p/2, to je kad se radi peske, pa su za g+p/2 realni uslovi oslanjanja. A za +-p/2 zbog nagiba tangente srednje linije tralala. Uzima se kao da su sve ploce slobodno oslonjenje, bez ljutnje ali to su elemetarne stvari, i to je vise teoretska egzibicija zarad pojednostavljenja proracuna peske.Ja licno, ako mi je debljina ploce 20cm i g'=1,5kn/m2, znaci g=6,5 kn/m2, samo za p6,5 radim to, tj nikad. Bas kad imam vremena uradim i to prilozim, ali u 99% slucajeva se nista ne menja.KOja je verovatnoca da na toj ploci drze plocice u paletama recimo, i da dodje majstor i da ih bas rasporedi u sahovsko polje. Iz 2 razloga1.citiram prof.dr. Bajic 'Kako se stepen elasticnog ukljestenja za dve susedne ploce opterecene sa razlicitim intenzitetom opterecenja ne moze pravilno proceniti to se opterecenje razlaze na 2 dela.2. Da bi se proverilo da nije izrazito nepovoljna kombincaija raspona ploca, velikog povremenog opterecenja i tanke ploce tj malog stalnog opterecenja.

U pojedinim slucajevima se mogu dobiti momenti u polju srednje ploce u gornjoj zoni.Sto je vrlo vrlo retko, ali teoretski moguce.Obratite paznju, postoje 2 kombinacije sahovskog polja, za momente nad osloncima i u polju!!!Molim, nema na cemu, bilo mi je zadovoljstvo.Zadovoljstvo iz razloga, sto se po ko zna koji put pokazuje koliko je gradjevinski fakultet u Beograd kvalitetan. Zeleo bih samo da se nadovezem na diskusiju (inace u potpunosti se slazem sa onim sto je skomiskomi napisao).Tema 'sahovskih polja' je u stvari prica o odredjivanju najnepovoljnije seme opterecenja na povrsinskim nosacima - pri cemu ti povrsinski nosaci treba da su vise/manje jasno isparcelisani - a to je slucaj na primer i kod krstasto-armirane ploce ali i kod ploce sa kapitelima. Naravno, ovo sve ima smisla samo ako je korisno opterecenje takve prirode da se moze postaviti u bilo koji polozaj. Takodje, zbog slozenosti postupka, odredjivanje najnepovoljnijeg rasporeda ima smisla samo ako je njegov intenzitet znacajan u odnosu na stalno opterecenje. (A sta je to 'znacajan intenzitet' - to se odredjuje iskustvom)Na sta sam mislio kada sam napisao da je postupak slozen?

Pa, u principu, mislim na to da jednostavnim rasporedjivanjem opterecenja kao po sahovskim poljima (ili za uticaje u gornjoj zoni sa opterecenjem na dva susedna polja) ne mora se, ili u opstem slucaju ne dobija se, apsolutno esktremna vrednost uticaja. Tu mislim na cinjenicu da je zbog raznih nehomogenosti u rasteru stubova, kombinovanja stubova i zidova, postojanja otvora u ploci, ne-pravougaonoj geometriji ploce, tesko primenjivo resenje koje smo ucili u skoli. A gotovo sve realne konstrukcije i nisu ni idealne, ni pravilne geometrije.Postavlja se pitanje - kako odrediti kritican raspored opterecenja kada:1) je konstrukcija nepravilna2) kada je za svaki element koji analiziramo, kritican neki drugi raspored opterecenja. (za uticaj u polju ploce je jedan raspored, za uticaj u gornjoj zoni izmedju stubova drugi, za uticaj u stubu treci.)Znaci, ovo se svodi na jako veliki fizicki posao ali pri tome ni umni deo posla nije mali (zbog neidealne konstrukcije)Tu sada program Tower moze pomoci, i bukvalno odraditi sav posao - a to je da se dobiju apsolutno ekstremni uticaji u svim elementima konstrukcije. Znaci - Tower moze da 'pronadje' kritican raspored opterecenja koji izaziva ekstremni intenzitet uticaja i u sredini polja i momenat savijanja nad osloncem i ekstremnu reakciju u stubu - bukvalno sve ekstremno.Nacin na koji se to u programu Tower moze izvesti u stvari i nije bio planiran imajuci u vidu 'sahovska polja' vec je to u programu Tower napravljeno kako bi se analizirali uticaji od pokretnih opterecenja sa proizvoljnim rasporedom 'pesacke navale'. U temi o kojoj je ovde rec necu se baviti pokretnim opterecenjem vec necim sto se zove 'pesacka navala'Kada u programu Tower napravimo jedan slucaj opterecenja u kojem definisemo neko pokretno opterecenje, tada sva nepokretna opterecenja koja stavimo u taj isti slucaj opterecenja dobijaju status 'neobaveznog' i od svako od tih 'neobaveznih' opterecenja sracunavaju se uticaji u konstrukciji posebno. Pri proracunu, odnosno pri sracunavanju uticaja u svakom elementu konstrukcije vrsi se kombinovanje uticaja koji su sracunati od pokretnog opterecenja i uticaja od svakog od 'neobaveznih' opterecenja.

Ako uticaj od 'neobaveznog' opterecenja povecava vrednost uticaja od pokretnog opterecenja, tada ce se ta dva uticaja sabrati - inace nece a to znaci da za taj uticaj je nepovoljnije da to neobavezno opterecenje ne postoji na konstrukciji.Kazem da je ovo bilo zamisljeno prvenstveno za mostove ali se lako moze primeniti na ovu temu. Jednostavno se u jednom slucaju opterecenja nanese jedno simbolicno i beznacajno pokretno opterecenje (ovo je neophodno da bi program shvatio da su sva ostala opterecenja koja se nalaze u istom tom slucaju opterecenja - 'neobavezna').

Nakon pravljenja tog 'dummy' pokretnog opterecenja (moze da bude dizine 1.0 m i da ima jednu konc silu intenziteta od 0.1 kN - svejedno) potrebno je definisati povrsinska opterecenja - na svakom 'polju' po jedan entitet (Ovo je bitno - da se unese opterecenje kao poseban entitet na svakom polju a ne preko cele ploce jedno opterecenje).Kada se ovo proracuna, dobice se prave ekstremne vrednosti - a to je i bio cilj.Nadam se da je ovo sto sam pisao razumljivo - o ovoj mogucnosti programa Tower (pesacka navala) pise i u uputstvu - propraceno sa slikama. Nisam bas vest sa Robot-om ali cini mi se da znam sta je po sredi. Kod greda je druga situacija - greda je linijski konacni element, sto znaci da je mnogo jednostavniji nego povrsinski element pa je implementacija ekscentricnosti jednostavnija i sto je najvaznije - tacna.Takodje, ekscentricne grede i stubovi se cesce javljaju u konstrukcijama a sto je ipak najvaznije - efekti ekscentricnosti kod linijskih elemenata su znacajniji jer je znacajniji udeo aksijalnog naprezanja u ukupnom naprezanju nego sto je to kod povrsinskih nosaca. Uostalom, dovoljno je da samo jedna od dve vrste konstruktivnih elemenata ima mogucnost ekscentricnog postavljanja - onu vrstu elemenata koja nema to svojstvo proglasavamo 'osnim' i crtamo po osama a one druge elemente postavljamo ekscentricno u odnosu na elemente u osi.

Zbog toga je sasvim jasno zasto je potreba za ekscentricnim povrsinskim elementima - umanjena.A sto se tice ekscentricnosti linijskih elemenata - u Tower-u postoje dve implementacije: stvarno ekscentricni nosaci i fiktivno ekscentricni nosaci. Prva vrsta se upotrebljava recimo za ekscentricne stubove (npr. Stubovi koji menjaju poprecni presek) i za spregnute nosace. Druga vrsta ekscentricnosti je jako zgodna za upotrebu kod greda u ploci (grede koje sadejstvuju sa plocom) jer na zadovoljavajuci nacin uticu na preraspodelu uticaja izmedju grede i ploce a sa druge strane ne izazivaju probleme koji su prisutni kod dimenzionisanja spregnutih nosaca. Tower je kod nas najzastupljeniji zbog domacih standarda i izvestaja na Srpsko hrvatsko slovenackom jeziku. Imam kontakt sa staadom mada nijedan ozbiljniji projekat nisam uradio na njemu, no on nije za dzabe najzastupljeniji na bliskom istoku.

Sa druge strane, u slucaju da firma u kojoj radim dobije projektovanje jednog, da kazem nebodera, u Beogradu, zahtev nasih svajcarskih partnera je da se proracun uradi u STAADu. Sto se CSI paketa i SAPa tice, pogledaj safe i etabs, za betonske zgrade je fenomenalan. Da li neko moze da preporuci neki software za vodjenje gradjevinske firme koja se bavi iskopom, transportom i obradom zemljanog materijala kao i ostalog materijala koje se susrece u gradjevinarstvu? Je l' moze neko da mi da neku ideju ili predlog kako najefikasnije i najsigurnije voditi firmu sa ovakvim poslovima?Trazim neki software pomocu kojeg mogu da kontrolisem kolicine iskopanog materijala, naplatu izvrsenih usluga, troskove.

Broj i stanje mehanizacije.Svaki predlog je dobrodosao i svima se zahvaljujem unapred.